Instrument Harmonika

Harmonika je polifoni i aerofonski muzički instrument sa klavijaturom ili dugmadima. Muzičar na harmonici (harmonikaš) rukama širi i skuplja mjeh čija zračna struja prolazi kroz ventile. Ove ventile kontrolišu harmonikaševi prsti pritiskom na tipke.
Osim u tradicionalnoj, narodnoj muzici, harmonika je prisutna i kao instrument i u zabavnoj i u klasičnoj muzici. U upotrebi su dvije vrste harmonika: s klavijaturom i s dugmetima. Veličina i zvukotvorna različitost harmonike zavisi od broja tipki na klavijaturi, broju registara i broju basova. Za harmoniku postoji danas poprilično opsežna stručna literatura, čijem obogaćenju doprinose i brojne obrade poznatih kompozicija velikih kompozitora.
U većini slučajeva je jedan od vodećih instrumenata u orkestrima koji izvode sevdalinke.

Romska Muzika

Ромска музика (често кориштен назив циганска музика који може бити увредљив) је музика ромскога народа који потиче са простора северне Индије, али данас већином живи на европском континенту. Због номадског начина живота, роми су у прошлости често деловали као лутајући забавлјачи. Из тога је разлога у готово свим подручјима у којима су живели њихова музика била врло популарна. Због дугих путовања, ромаска је музика попримила разне утицаје, почевши са индијким, а затим и са грчким, арапским, перзијским, турским, чешким, славенским, румунским, немачким, француским и шпанским елементима. Инструментална пратња варира од регије у којој дотична ромска заједница живи. Снажна је присутност ромске музике видлјива у источној Европи, посебно у Мађарској, Румуњској и бившој Југославији, те у Шпанији.
Izvor:Wikipedia

Narodna muzika je naziv koji se u najširem smislu primjenjuje za svaku vrstu muzike koja je nastala u običnom narodu i koju sluša obični narod. U pravilu je izvode svi članovi određene zajednice, a ne samo profesionalni muzičari, a prenosi se usmenom predajom.
Narodna muzika je obično čvrsto vezana uz točno određenu regiju ili kulturu, a u posljednje vrijeme se pod tim pojmom podrazumijeva muzika na koju nisu imali nikakav utjecaj masovni mediji.
Time se nastoji narodnu muziku razlikovati od zabavne muzike, iako je zbog pojave masovnih medija i kulturnih trendova globalizacije došlo do profesionalizacije narodne muzike, odnosno stvaranja popularnih muzičkih tradicija koje nisu direktno vezane uz određenu regiju ili kulturu.
Tradicijska ili tradicionalna muzika naroda je u stvari narodna muzika. To je izvorna muzika, muzika specifična za neki kraj, u čemu je poseban svaki dio na zemljinoj planeti koji se očituje različitošću svog vokalnog I instrumentalnog muziciranja. Tako narodi Afrike, se razlikuju od naroda Amerike, ili Azije (Orijent (Orijentalni instrumenti, Arapska kultura , Muslimanska muzika), Egipatska muzika , Židovska muzika , Indijska muzika (Sitar), Kineska muzika, Japanska muzika), Evrope (Antička muzika, Grčka muzika, Bizantska muzika, Rimska muzika) ili naših seoskih vokala (bečarac, ojkača, ganga, ili sviranje (tambura , gusle , diple , frula , dvojnice , gajde, šargija, saz, …)…itd). Ta muzika dakle nije nametnuta, već tu stvorena, ili ako je I prenesena to nije onaj nivo kojim nas zasipa današnja zabavna muzika. Tradicionalna muzika varira od primitivnog muziciranja, do razvijenih kompozicija.
Vezano za tradicionalnu ili narodnu muziku, često je u pratnji I igranje u vidu kola, plesa…itd.
U tradicijsku muziku možemo ubrojiti I muziku starih naroda, antike, muziku Sumera, Mezopotamija…itd.
Izvor: Wikipedia