ELEKTRONSKA HARMONIKA
Razvoj elektronskih muzičkih instrumenata počeo je 1928. godine kada su pronadjeni Martenoovi talasi. Četrdesetih godina prošlog veka pojavili su se složeniji instrumenti na bazi zvučne sinteze. Daljim razvojem elektronike i modernih elektronskih muzičkih instrumenata, šezdesetih godina prošlog veka razvijena je i elektronska harmonika. U internacionalnoj muzičkoj terminologiji ona se naziva MIDI harmonika, po skraćenom nazivu na engleskom jeziku Music Instrument Digital Interface.
Elektronska harmonika je instrument kome je dodat elektronski generator zvuka, tako da se tonovi stvaraju elektronskim oscilacijama. Obično su to harmonike, koje imaju pored mogućnosti stvaranja elektronskim putem i klasični metod stvaranja tonova oscilacijama slobodnih jezičaka.
Kada su se pojavile, elektronske harmonike su odmah postale privlačne i za naše najpoznatije harmonikaše. Na njima su svirali Mija Krnjevac, Aca Stepić i mnogi drugi, ali su brzo odustali zbog velike težine i dimenzija elektronskih harmonika.
Aca Stepić i elektronska Dallape
Danas svi "izvorni" harmonikaši uglavnom sviraju na klasičnim harmonikama, dok je elektronska harmonika popularna kod izvodjača na elektronskim instrumentima, kao što su sintisajzeri ili elektronske orgulje. Elektronska harmonika pripada grupi elektronskih instrumenata, ali je primenjiv isti prstomet kao na klasičnim harmonikama dugmetarama ili klavirskim harmonikama.
Elektronske harmonike su opremljene kontrolerom sa centralnim procesorom koji omogućava stvaranje najčešće 128 različitih tonova na istom dugmetu ili dirci. Tu su još izlazno ulazni moduli i druge elektronske komponente, senzori, moduli napajanja, kablovi i konektori, koji elektronsku harmoniku svrstavaju u grupu modernih elektronskih sistema.
Izvor: Harmonika fascinantna priča
Razvoj elektronskih muzičkih instrumenata počeo je 1928. godine kada su pronadjeni Martenoovi talasi. Četrdesetih godina prošlog veka pojavili su se složeniji instrumenti na bazi zvučne sinteze. Daljim razvojem elektronike i modernih elektronskih muzičkih instrumenata, šezdesetih godina prošlog veka razvijena je i elektronska harmonika. U internacionalnoj muzičkoj terminologiji ona se naziva MIDI harmonika, po skraćenom nazivu na engleskom jeziku Music Instrument Digital Interface.
Elektronska harmonika je instrument kome je dodat elektronski generator zvuka, tako da se tonovi stvaraju elektronskim oscilacijama. Obično su to harmonike, koje imaju pored mogućnosti stvaranja elektronskim putem i klasični metod stvaranja tonova oscilacijama slobodnih jezičaka.
Kada su se pojavile, elektronske harmonike su odmah postale privlačne i za naše najpoznatije harmonikaše. Na njima su svirali Mija Krnjevac, Aca Stepić i mnogi drugi, ali su brzo odustali zbog velike težine i dimenzija elektronskih harmonika.
Aca Stepić i elektronska Dallape
Danas svi "izvorni" harmonikaši uglavnom sviraju na klasičnim harmonikama, dok je elektronska harmonika popularna kod izvodjača na elektronskim instrumentima, kao što su sintisajzeri ili elektronske orgulje. Elektronska harmonika pripada grupi elektronskih instrumenata, ali je primenjiv isti prstomet kao na klasičnim harmonikama dugmetarama ili klavirskim harmonikama.
Elektronske harmonike su opremljene kontrolerom sa centralnim procesorom koji omogućava stvaranje najčešće 128 različitih tonova na istom dugmetu ili dirci. Tu su još izlazno ulazni moduli i druge elektronske komponente, senzori, moduli napajanja, kablovi i konektori, koji elektronsku harmoniku svrstavaju u grupu modernih elektronskih sistema.
Izvor: Harmonika fascinantna priča
